Michael Jordan

Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan; Бруклин, 17. фебруар 1963.) је бивши амерички НБА кошаркаш, који се често сматра за најбољег кошаркаша свих времена^[1].
Мајкл Џордан је у NBA провео 15 пуних сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је 6 НБА шампионата са Чикаго Булсима, био 10 пута најбољи стрелац и 5 пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а 3 пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. се рекордних 49 пута појавио на омоту часописа Спорт Илустрејтед и 1991. био проглашен за спортисту године по избору овог часописа^[2]. Проглашен је 1999. за „највећег северноамеричког спортисту у 20. веку“ по избору спортског канала ESPN, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његова могућност одраза, коју најбоље дочарава закуцавање са линије слободних бацања, и други подвизи су му донели надимке „Ер Џордан“ и „Његово ваздушно височанство"^[3].

Детињство

Мајкл Џефри Џордан се родио у Бруклину, држава Њујорк, као четврто од петоро деце Џејмса и Делорис Џордан. Породица се из Бруклина преселила у Вилмингтон, Северна Каролина, када је Мајкл још био дете. Много пре него што је почео да се бави кошарком, Мајкл је волео да игра бејзбол са својим оцем^[4]. Још као тинејџер, Џордан је постао познат у Северној Каролини због својих способности у овом спорту, и био је номинован за најкориснијег играча Бејб Рут лиге након што је његов тим освојио државно првенство. Џордан је похађао средњу школу у Вилмингтону, где није одмах успео да уђе у кошаркашки тим. Уместо тога, тренер Клифтон Херинг је веровао да ће Мајкл побољшати своју игру у јуниорском тиму. Као софмор у јуниорској екипи, Џордан, тада висок 180 cm, постизао је 25 поена по утакмици. Наредно лето је провео вежбајући самостално и похађајући разне кошаркашке кампове. Џорданов брат Лери је веома допринео да Мајкл постане оно што је постао. Иако је био двадесетак центиметара нижи од Мајкла, редовно га је побеђивао у игри 1 на 1 и постепено га је учио да треба стално да се такмичи. Пре почетка школске године, Мајкл је нарастао до 190 cm и био је самоуверен да ће ући у тим.

Аматерска каријера

Пре своје сениорске сезоне, Мајкл је отишао на кошаркашки камп Пет Звезда, где је упознао тренера Универзитета Северна Каролина, Дина Смита који је решио да регрутује Мајкла у своје редове. Новембра 1980. Џордан је написао молбу за упис на Универзитет Северне Каролине. Као сениор је водио своју средњу школу до 19 победа. У почетку је Мајкл више учествовао у бодрењу екипе, пошто се тада игра вртела око Сема Перкинса и Џејмса Вортија, који су касније отишли у НБА лигу. Славу је стекао када је 1982. године у завршници НЦАА првенства, у утакмици са Универзитетом Џорџтауна, постигао кош у последњој секунди и донео победу од 63-62, као и титулу. За овај тим, Џордан је играо још две године, док није могао да се пријави за НБА драфт. Пре одласка у НБА лигу, учествовао је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Као капитен изузетно јаке аматерске екипе (у тиму су још били Патрик Јуинг, Сем Перкинс, Крис Малин) водио је САД до златне медаље, просечно постижући 17,1 поен по утакмици.

Мајкл и Булси

Мајкл Џордан у Булсима

Чикаго Булси су на НБА драфту 1984. изабрали Мајкл Џордана као трећег пика, док су испред њега били Хаким Олајџувон (Хјустон рокетси) и Сем Боуи (Портланд трејблејзерси). Почетком осамдесетих, Булси су били један од лошијих тимова, а доласком Џордана, тим је почео да постиже боље резултате. У својој првој сезони у Булсима, Џордан је био најбољи стрелац (28,2), скакач (6,5), асистент (5,9) и имао највише украдених лопти (2,4) по утакмици. То му је донело награду за рукија године, место у Ол-стар тиму, али је Чикаго испао у првој рунди плеј-офа. Иста судбина се понављала наредних 5 година. Булсе су редовно избацивали Селтикси или Пистонси, а највећи проблем је био што није било играча који би помогао Џордану.
У сезоне 1985/86 задобио је повреду стопала и одиграо је само 18 утакмица у регуларном делу. У првом кругу плеј-офа против Селтикса постизао је просечно 43,7 поена по утакмици. У другој утакмици је поставио рекорд за број постигнутих поена у плеј-офу – 63, али све то није вредело пошто су Селтикси прошли даље. Следећу сезону је завршио са 3041 поеном (37,1 у просеку) – поставши тако тек други играч после Вилта Чејмберлена који је у једној сезони постигао више од 3000 поена. Те сезоне је први пут био водећи стрелац лиге, а још је шест пута освајао ту награду. Свој статус НБА суперзвезде запечатио је када је победио на такмичењу у закуцавању на Ол-стар викенду 1988. када је закуцао са линије слободних бацања. Џордан је успео да својим понашањем и игром повећа популарност НБА лиге како у САД тако и у Европи. Такође је и своје спонзоре, међу којима и компанију Најки, „уздигао у небеса“. Тинејџери су га обожавали, његове патике и мајице са бројем 23 ношене су свуда, а рекламе су саветовале људе да „буду као Мајк“. Године 1988. Џордан је био водећи стрелац лиге и освојио је титулу најкориснијег играча лиге. Булси су први пут дошли до финала Истока, али су изгубили од Пистонса.

Династија је створена

Пре почетка сезоне 1989/1990, тадашњи помоћни тренер Булса, Фил Џексон, постао је главни тренер. Тада је представио свој чувени напад троугао, који је омогућавао Џордану да испољи своју прецизност, као и да асистира саиграчима, највише Скоти Пипену и Хоресу Гранту. У финалу Истока су се поново нашли Булси и Пистонси, али су се тек после седме утакмице Пистонси пласирали у финале. У наредном периоду, Џордан је сву пажњу преусмерио на побољшавање игре својих саиграча; Булси су више функционисали тимски, што је резултовало првом НБА титулом. Преко Пистонса на Истоку и Лејкерса у финалу, Булси су освојили титулу. Џордан је проглашен за МВП-а лиге и МВП-а плејофа. И у наредне две године, Булси су освајали титулу. Године 1992. дозвољено је професионалцима да играју на ОИ у Барселони. Тадашњи амерички Дрим Тим у коме су поред Џордана играли још и Лери Бирд и Меџик Џонсон, али и остале НБА звезде, донео је САД-у злато, победом против Хрватске у финалу.

Пензионисање и повратак на паркет

На крају сезоне 1993/1994 Џордан је шокирао јавност изјавом да се пензионише, изјављујући да нема више амбиција да игра кошарку. Многи су сматрали да је убиство његовог оца 1993.^[5] био главни разлог за пензију. После овога, Мајк је решио да испуни животни сан, да игра професионални бејзбол. Године 1994. потписао је уговор са тимом Вајт Сокс из Чикага. Без Џордана, Булси су остварили 55 победа, а у плејофу су прекинули низ од три титуле поразом он Њујорка у полуфиналу Истока. Године 1995. бејзбол играчи су кренули у штрајк и Џордан је решио да је време да се врати кошарци. Булсима се прикључио 17 утакмица пре краја сезоне, али није имао времена да се спреми за жестоке обрачуне у плејофу. Булси су у полуфиналу Истока изгубили од Орланда. Сезоне 1995/1996 Џордан се вратио у стару форму и поново је обукао дрес са бројем 23 који је 1994. повучен^[6]. Те године, Булси су поставили рекорд НБА лиге са резултатом 72:10 у регуларном делу сезоне. Екипу коју су чинили између осталих Џордан, Пипен, Родман и Тони Кукоч многи сматрају за најбољу икада. Булси су поново постали прваци, а Џордан је четврти пут постао МВП плејофа. У наредне две године, Булси су у финалу играли против Јуте, коју су предводили Карл Малон и Џон Стоктон. Оба пута су Булси освојили титулу, а Џордан је тако још два пута постао МВП плејофа. У том његовом последњем финалу, постигао је кош пет секунди пре краја утакмице и Булси су победили 87-86. Фил Џексон је после овога напустио Булсе, а Џордан се поново пензионисао, изјавећи да неће да игра ни за кога осим за Џексона. Неколико година касније Мајкл Џордан је преузео улогу у вођењу Вашингтон Визардса, а недуго након тога се вратио на терен. Била је то само сенка некадашње суперзвезде и многи се питају зашто му је то требало.

Утицај

Када је Џордан ушао у НБА свет, популарност лиге је већ била у успону захваљујући Лари Берду и Меџик Џонсону, али Џордан је тај који је популарност невероватно повећао. На терену и изван терена, Мајкл је био узоран лик, идол милионима људи, тинејџерима итд. Индустрију спортске опреме је подигао на један висок ниво, а компанија Најки је чак и основала посебан бренд ЏОРДАН. После његовог разлаза са кошарком, НБА лига тражи наследника. Многи кошаркаши су проглашавани за наследнике Ер Џордана, а могуће је да ће прави наследник ускоро стићи у НБА лигу. Иако је постизао добре резултате до сада, за Џордановог сина Џефрија се нагађа да неће постићи тако добре резултате као свој отац^[7].